Domaća kuhinja I deo
Sa godinama koje su dolazile, dolazili su novi planovi, poslovi i nova iskustva. Prolazila je moja 35-a godina života poslovno veoma korektno isprofilisan majstor svog zanata čiji je posao delimično vezan i za savremenu tehnologiju i računare, kao i brojne druge industrijske aktivnosti. Veoma često sam bio na terenu i može se reći manje-više bih u nekih 15tak dana obišao celu bivšu SFRJ. Uglavnom bi se zadržavao po nekoliko dana na jednom mestu a onda išao na drugo i u krug. Dobro se zarađivalo, dobro se i trošilo. Sve u svemu začarani krug ponude i potražnje.
Dobijajući još jedan poslovni zadatak put me je odveo u Ptuj u Sloveniju. Ovog puta na 15 dana dok se sve oko industrijskog pogona koji sam trebao instalirati sredi i uvede u posao. Mesec novembar, veoma hladno... znajući kakva može biti i Slovenija u tom periodu iskreno mi se nije ni išlo. Probao sam preko previsoke cene diskretno odbiti posao. Ali avaj. Ponuda je prihvađena i bio sam sateran u ugao. Prihvatio sam. Pripreme za put, polazak i novi problemi. Kako firma u kojoj sam poslovni samostalni saradnik veoma dobro stoji pobrinula se i za moj odgovarajući smeštaj. Kada smo god sarađivali smeštaj je bio uvek na nivou, uglavnom hotelski što me je takođe nekako iritirali jer sam se sa godinama terenskog rada iskreno zaželeo domaće hrane, kuhinje, topline doma... Koleginica Marija iz firme koja me doslovno "unajmila" mi daje instrukcije daresu i potrebne podatke i dodaje da je stan na drugom kraju grada u njegovom mirnijem delu i da se nada da ću biti zadovoljan.
Pomišljam u sebi, čime zadovoljan... hladnih 15 dana od jutra do mraka u nekom malenom Ptuju, jedino što znam je da iz tog krada dolaze salame "Perutnina Ptuj". No nema mi druge, putuj igumane i ne brini za manastir.
Klackanje do odredišta, nalazak firme, upoznavanje, plan i organizacija rada za narednih dan i svih 15 dana koji slede i odlazak u ugovoreni smeštaj. Vozeći se tako kroz ovu varošicu shvatam ta je ovaj grad mnogo više od same perutnine :D O Bože toliko toga istorijskog nasleđa, poseban tip arhitekture, poseban način i stil gradnje i mnogo toga, da ne dužim. Navigacija me navodi u malu uličicu i uskoro sam tu, ili mislim da jesam. Zaustavljam se, izlatim iz auta i otvaram kapiju u nameri da pitam... Samo što sam zakoračio u dvorište čujem prijatan i pitom glas sa prozora.
"Dobrodošli malo pozno? Ste prijavljeni pri meni za stanovanje?"
Da, kratko odgovaram. Izvinjavam se!
"vstopite, na široko zaprite vrata in parkirajte"
Valjda je to značilo da uđem, ovorio sam kapiju parkirao auto. U tom trenutku pojavila se gospođa pored moga auta i sa ispruženom rukom prema meni reče:
"Dobrodošli. Nastja".
"Boki, hvala Vam, ne znam da li vas baš sve razumem jer govorim srpski"
O onda ona reče: "Pa što ne ćutiš, pričaćemo na srpsko-hrvatskom" i nasmeja se.
Krenu sam za Nastjom da mi pokaže iznajmljeni prostor za stanovanje. Umoran od puta i svih dešavanja, u početku nisam ni primećivao da je Nastja lepa elegantna žena od nekih 50-tak godina. Teško bi to bilo oceniti. Graciozan hod, plava duga i bujna kosa, koja je padala na jaka i stasita ramena, raskošan struk i bujna zadnjica utegnuta u farmerke činili su je veoma seksipilnom. Zvučno kuckanje cipelica sa štiklom o pločnike dodatno su mamile moj pogleda na njen stas i eleganciju. Stali smo jedno pored drugog na ulaznim vratima mog budućeg smeštaja.
"izvolite unutra".
"Hvala", prošetali smo zajedno prostorom. Mali, lepo upakovan, za moje potrebe sasvim korektno i iskreno već sam se malo "odmrzao" jer je odisao nekim mirom i toplinom porodičnog doma. Prolazeći sa domaćicom doma primetio sam elegantno belu košulju ispod koje se nazirao beli brus sa čipkom i obuzdavao bujne grudi koje su pretile da pokidaju dugmiće. Dugi beli vrat krasila je otmena ogrlica, a uši zanimljive i diskretne minđuše. crte lica prelepe, prava dama. Videlo se da veoma pedantno vodi računa i o domu i o sebi. Usput mi je pričala izvesna "pravila" i "kućni red" ali moje misli su već daleko bile od te teme i njenog reda.
Učitivo sam se nasmešio i rekao: "Sve prihvatam i sve je u redu".
Rekla je: "E kada je tako, onda kada se raspakujete, odmorite, dođite na piće. Ja živim u drugom delu kuće. A posle ću vam ukratko dati i neke smernice gde možete kupiti hranu ili nešto pojesti. Ovde, vidite možete pripremiti samo najosnovnija jela i nešto podgrejati. Ne bih baš da od smeštaja pravim haos...neko ogromno prženje, roštilj i sl. to ne. molim vas ne. Znam po mom pokojnom mužu, on je bio iz Hercegovine i voleo je da pravi urnebes."
Izašla je i ostavila me da se raspakujem, odmorim, istuširam i sredim. Posle raspakivanja torbi, ušao sam u kupatilo. Sve je bilo lepo uređeno i na svom mestu da se može takmičiti dama sa najprestižnijim hotelima. Topla voda se počela slivati niz moje lice, misli i dalje usmerene ka Nastji i ideja koja mi nije dala mira. Da li ću uspeti udovicu Nastju pojebati. Na samu pomisao penis mi je poskočio. Spontano sam ga nadrkao nekoliko puta i posmislio kako već pet dana nisam imao niti seks niti sam ga ispraznio. Ali nisam želeo ni sada. Još par puta sam navukao penis i ostavio ga da se sam propinje i pulsira dok sam prao ostale delove tela.
Po izlasku iz kupatila, obukao sam se u malo ležerniju varijantu, lepo sredio i naparfemisao i krenuo na dogovoreno piće dobrodošlice.
Pozvonio sam na susedna vrata, i na interfonu se čulo: "Uđite, otvoreno je". Glas je dopirao iz kuhinje. a odmah zatim "samo pravo". Ušao sam u ogroman dnevni boravak. I ovde je bilo sve tip top. Razmišljam gde sesti i čujem topao glas Nastje: "sedite gde želite, osećate se kao kod svoje kuće i opustite se". Noslila nam je crno vino i dve čase, a zatim pripremila i kafu. I tada je počeo lep i zanimljiv razgovor.
Iz razgovora sam saznao da je udovica, da se pored osnovnog posla ekonomiste bavi još i marketingom i izdavanjem smeštaja i sličnim aktivnostima vezanim za onlajn prodaju o kojima će mi posebno pričati. Ima 51 godinu i trenutno živi sama. Deca po inostranstvu, dolaze tokom leta i tako. Posle prvog pića, došlo je i drugo, a onda i treće, kao i ponuda kolača. Posle kratke diskusije i pitanja o mojim poslovnim i životnim iskustvima.. predloži da ne persiramo jedno drugom jer sam ja tražio smeštaj koji će "odisati toplinom doma". Složio sam se naravno.i dalje sam je čini mi se gutao očima, a izbočina na trenerci se počela uočavati, ma koliko želeo da je sakrijem.
Dobijajući još jedan poslovni zadatak put me je odveo u Ptuj u Sloveniju. Ovog puta na 15 dana dok se sve oko industrijskog pogona koji sam trebao instalirati sredi i uvede u posao. Mesec novembar, veoma hladno... znajući kakva može biti i Slovenija u tom periodu iskreno mi se nije ni išlo. Probao sam preko previsoke cene diskretno odbiti posao. Ali avaj. Ponuda je prihvađena i bio sam sateran u ugao. Prihvatio sam. Pripreme za put, polazak i novi problemi. Kako firma u kojoj sam poslovni samostalni saradnik veoma dobro stoji pobrinula se i za moj odgovarajući smeštaj. Kada smo god sarađivali smeštaj je bio uvek na nivou, uglavnom hotelski što me je takođe nekako iritirali jer sam se sa godinama terenskog rada iskreno zaželeo domaće hrane, kuhinje, topline doma... Koleginica Marija iz firme koja me doslovno "unajmila" mi daje instrukcije daresu i potrebne podatke i dodaje da je stan na drugom kraju grada u njegovom mirnijem delu i da se nada da ću biti zadovoljan.
Pomišljam u sebi, čime zadovoljan... hladnih 15 dana od jutra do mraka u nekom malenom Ptuju, jedino što znam je da iz tog krada dolaze salame "Perutnina Ptuj". No nema mi druge, putuj igumane i ne brini za manastir.
Klackanje do odredišta, nalazak firme, upoznavanje, plan i organizacija rada za narednih dan i svih 15 dana koji slede i odlazak u ugovoreni smeštaj. Vozeći se tako kroz ovu varošicu shvatam ta je ovaj grad mnogo više od same perutnine :D O Bože toliko toga istorijskog nasleđa, poseban tip arhitekture, poseban način i stil gradnje i mnogo toga, da ne dužim. Navigacija me navodi u malu uličicu i uskoro sam tu, ili mislim da jesam. Zaustavljam se, izlatim iz auta i otvaram kapiju u nameri da pitam... Samo što sam zakoračio u dvorište čujem prijatan i pitom glas sa prozora.
"Dobrodošli malo pozno? Ste prijavljeni pri meni za stanovanje?"
Da, kratko odgovaram. Izvinjavam se!
"vstopite, na široko zaprite vrata in parkirajte"
Valjda je to značilo da uđem, ovorio sam kapiju parkirao auto. U tom trenutku pojavila se gospođa pored moga auta i sa ispruženom rukom prema meni reče:
"Dobrodošli. Nastja".
"Boki, hvala Vam, ne znam da li vas baš sve razumem jer govorim srpski"
O onda ona reče: "Pa što ne ćutiš, pričaćemo na srpsko-hrvatskom" i nasmeja se.
Krenu sam za Nastjom da mi pokaže iznajmljeni prostor za stanovanje. Umoran od puta i svih dešavanja, u početku nisam ni primećivao da je Nastja lepa elegantna žena od nekih 50-tak godina. Teško bi to bilo oceniti. Graciozan hod, plava duga i bujna kosa, koja je padala na jaka i stasita ramena, raskošan struk i bujna zadnjica utegnuta u farmerke činili su je veoma seksipilnom. Zvučno kuckanje cipelica sa štiklom o pločnike dodatno su mamile moj pogleda na njen stas i eleganciju. Stali smo jedno pored drugog na ulaznim vratima mog budućeg smeštaja.
"izvolite unutra".
"Hvala", prošetali smo zajedno prostorom. Mali, lepo upakovan, za moje potrebe sasvim korektno i iskreno već sam se malo "odmrzao" jer je odisao nekim mirom i toplinom porodičnog doma. Prolazeći sa domaćicom doma primetio sam elegantno belu košulju ispod koje se nazirao beli brus sa čipkom i obuzdavao bujne grudi koje su pretile da pokidaju dugmiće. Dugi beli vrat krasila je otmena ogrlica, a uši zanimljive i diskretne minđuše. crte lica prelepe, prava dama. Videlo se da veoma pedantno vodi računa i o domu i o sebi. Usput mi je pričala izvesna "pravila" i "kućni red" ali moje misli su već daleko bile od te teme i njenog reda.
Učitivo sam se nasmešio i rekao: "Sve prihvatam i sve je u redu".
Rekla je: "E kada je tako, onda kada se raspakujete, odmorite, dođite na piće. Ja živim u drugom delu kuće. A posle ću vam ukratko dati i neke smernice gde možete kupiti hranu ili nešto pojesti. Ovde, vidite možete pripremiti samo najosnovnija jela i nešto podgrejati. Ne bih baš da od smeštaja pravim haos...neko ogromno prženje, roštilj i sl. to ne. molim vas ne. Znam po mom pokojnom mužu, on je bio iz Hercegovine i voleo je da pravi urnebes."
Izašla je i ostavila me da se raspakujem, odmorim, istuširam i sredim. Posle raspakivanja torbi, ušao sam u kupatilo. Sve je bilo lepo uređeno i na svom mestu da se može takmičiti dama sa najprestižnijim hotelima. Topla voda se počela slivati niz moje lice, misli i dalje usmerene ka Nastji i ideja koja mi nije dala mira. Da li ću uspeti udovicu Nastju pojebati. Na samu pomisao penis mi je poskočio. Spontano sam ga nadrkao nekoliko puta i posmislio kako već pet dana nisam imao niti seks niti sam ga ispraznio. Ali nisam želeo ni sada. Još par puta sam navukao penis i ostavio ga da se sam propinje i pulsira dok sam prao ostale delove tela.
Po izlasku iz kupatila, obukao sam se u malo ležerniju varijantu, lepo sredio i naparfemisao i krenuo na dogovoreno piće dobrodošlice.
Pozvonio sam na susedna vrata, i na interfonu se čulo: "Uđite, otvoreno je". Glas je dopirao iz kuhinje. a odmah zatim "samo pravo". Ušao sam u ogroman dnevni boravak. I ovde je bilo sve tip top. Razmišljam gde sesti i čujem topao glas Nastje: "sedite gde želite, osećate se kao kod svoje kuće i opustite se". Noslila nam je crno vino i dve čase, a zatim pripremila i kafu. I tada je počeo lep i zanimljiv razgovor.
Iz razgovora sam saznao da je udovica, da se pored osnovnog posla ekonomiste bavi još i marketingom i izdavanjem smeštaja i sličnim aktivnostima vezanim za onlajn prodaju o kojima će mi posebno pričati. Ima 51 godinu i trenutno živi sama. Deca po inostranstvu, dolaze tokom leta i tako. Posle prvog pića, došlo je i drugo, a onda i treće, kao i ponuda kolača. Posle kratke diskusije i pitanja o mojim poslovnim i životnim iskustvima.. predloži da ne persiramo jedno drugom jer sam ja tražio smeštaj koji će "odisati toplinom doma". Složio sam se naravno.i dalje sam je čini mi se gutao očima, a izbočina na trenerci se počela uočavati, ma koliko želeo da je sakrijem.
2年前
