Na poslu
Na poslu šok do šoka. Prvo me pozvao šef da mi konačno presudi parnicu oko godišnjeg. Jebi ga, prvo moram u USA, Dallas,Texas, na neki kongres pet dana, pa sam posle slobodan. Dobijam plaćene sve troškove, kotizaciju i dnevnice. Neću ići sam, iće još neko naš, još ne znaju ko? Dobijam kolegu menadžera za ljudsek resurse, opet jebiga nemaju gde da ga smeste pa mora kod mene, tu ima mesta. I najzad dobra vest, trojka u poslednjoj sekundi, dobio sam povišicu!
Dobro, vratim se ja u svoj kancelariju, a tamo novi razmeštaj. Mene naguzili iza vrata, nema više prozora i lepog pogleda, monteri razvlače mrežu za komp, unosi se ganc novi nameštaj, sto, stolica, a ja mesecima kukam kako se ova moja raspala. Pored povišice jedina dobra vest je da treba da nosim, opet, neke papire u biro, socijalno, banku i zdravstveno, pa sam slobodan.
Zapalim ja, svrnem usput do nekih poznanika, popijme po koju, pa kući. Da pokažem da nisam ljut i isfrustriran napravim salatu od tunjevine, paradajz, slani sir, ohladim vodku, kolu, razgolitim se i čekam da stigne sa bauštela. Dolazi ona i smeje se kao lisica. Pita kako je bilo na poslu i pokvareno se smejulji. Ja se nadam, ali ne smem da verujem, strahujem.
„O dušo moja, pa ja idem sa tobom na onaj, jebeni, seminar u Dallas. Dušu, umal dupe da prodam, da donesu odluku da ipak ja odem“
O stoka jedna, pa ni da mi nagovesti, da mi teret sa duše skine! E jebo sam joj kevu. Onako doteranu digao sam je u vazduh, doneo do bazena i bacio je. Nije da se nije otimala i borila, jeste. Hvata, te za kurac, te za dupe, opet za golo dupe, stezala oko vrata, pokušavala kimuru. Te mi grizla bradavice, te grebala leđa i onda! Poletela. Može ona posle da **** šta hoće ali izdale je oči. Nije verovala da ću je stvarno baciti. A ja jesam. Pa sama je rekla da radim ono što iskreno poželim. A nije ni bila ljuta, pa ionako je sve već bilo viđeno za pranje ili bacanje. Odmah se lako skinula i rado ga primila u rupicu, onako zajapurena. Jebali smo se žestoko. Onako kako se ljubavnici jebu prvi put, kad provale da su jedno za d**go. Odjeci prošle noći ostavili su traga na oboma.
Rezanci, tunjevina, barena jaja, luk i paradajz su se malo okocali, osušili, dok su došli na red. Onako napaljeni, pojebljivi, žestoki, posle dobrog jebanja, salatu smo jeli prstima i gurali jedno d**gom u usta. Ispostavilo se da moj izbor jela za ručak baš nije pasovao ovom scenariju, tek oboje smo bili dobro umazani posle ovakog obrednog ručka. Jedino je bilo dobro to što sam posle obroka imao deset minuta vremena da jezikom pokupim ostatke pomenutih ingradijanta, rezanaca, tunjevine, barenih jaja, luka i paradajza iz njenih ušnih školjki, sa obraza, iz uglova usana, sa brade, nosa. Nisam našao, ali sam se potrudio da proverima da nešto nije zapalo i na d**ga mesta.
I svanuo je novi dan. Na posao sam stigao prvi i otvorio svoju prvu limenku **** kole, da uklonim miris duple kajsije koju sam cimnuo pre nego sam krenuo na giljotinu. Danas dolazi taj jebeni menadžer ljudskim resursima. Koji on kurac nama treba, šta da komponuje? Znalo se ko je ko, ko šta radi, ko koga startuje, ko koga ne jebe, ko koga jebe. Dobro ne baš sve, ali taj deo priče svakako da nije bio u njegovom domenu. I koji sad kurac još da sedi u mojoj kancelariji i na mom omiljenom mestu, i u ganc novoj stolici.
Negde oko pola deset najavi šef da dolazi sa kolegom i da se uljudimo i da ne budemo stoka, kakva umemo da budemo. Otvaraju se vrata ulazi šef a za njim. Jebem ti sunce, jebem ti mlečni put, jebem ti ceo svemir. Menadžer ljudskim resursima, diplomirani psiholog, budući doktor nauka, budući master sociologije, gejša, glavom, bradom, sisama, dupetom i nogama. Ovoj dovjci otpale vilice kad su videli šta ulazi, a meni kad sam video KO ulazi. Upoznamo se mi službeno, mislim ono ime, funkcija. Šef održi slovo kako je to svetski trend da se zapošljavaju mladi multifunkcionalni stručnjaci i kako se nada da ćemo biti kolegijalni, od pomoći i na visini zadatka. A meni se tresu noge, stomak hoće na usta, ne može od srca u grudima a mozak odleteo u kurac, ali u bukvalnom smislu te reči.
Gledam je i ne mogu da verujem, kako se samo rukovala samnom. Kao da sam treći kanonik trenutno aktuelnog Pape u Rimu. Ni treptaj oka, ni suženje zenica, mig oka nije dolazio u obzir, ova dva skenera bi provalila iz cuga. Mrtva hladna. Ime, kvalifikacije i „nadam se da vam neću remetiti radno okruženje“. Kakva kurvica, ma kakva kurvica, kurvoštija. Neće nam remetiti radno okruženje. Pa tog sekunda kad je ušla, nas trojca smo prestali da radimo, razmišljamo i počeli da jebemo. Čak i ja koji sam to već odradio.
Svojevremeno sam pogledao govor Stiva Džobsa diplomcima Kornela iz 2005. Uz sve ostalo zapamtio sam priču o povezivanju tačaka. Povezivanju tačaka koje odrede naš životni put, kako možemo da ih prepoznamo ali tek u prošlosti… I ja tu progledam. Poglavica bela kosa je naučnici rekao da ima planova sa njom i da se javi mojoj devojci. Ona joj se javila i ova je zabola kod nas u firmu, a mala je bila idelnog profila baš za ovo mesto „menadžer ljudskim resursima“. Ako iko zna kako se manipuliše mesnatim resursima onda mala odbojkašica sigurno zna. Nisam je pitao koju je poziciju igrala, ali ako je do sada i bila primač, sad je sigurno zaigrala na mestu korektora ili još bolje smečera. A moja divna duša, more stoka, je ćutala i ostavila me da se pržim na mukama ko će da mi uleti u radni prostor. A na tacni mi servirala nešto najpojebljivije što se moglo pronaći. I zato se smejala onako kurvinski kad sam kukao. I o tome su žvalili ona i Poglavica kad smo se ono jutro vraćali iz onog japanskog čuda. Samo je pitanje kako je šefa obradila da primi malu? Nije valjda? Nemoguće, a poslovna etika!? Jebaću joj mamicu!?
Nisam otišao u njenu kancelariju, nisam joj šibno mail, nisam poslao sms. Ovo je moralo da se razreši u jedan na jedan. Znala je da sam u šoku pa je preko sekretarice javila da siđem do garaže podignem službenu mečku i sačekam je na parkingu, moramo da odemo do ambasade USA da predamo pozivna psima i dokumenta za vizu. E mamu joj jebem, još me i zajebava. Pa jebaću je u kolima na parkingu ambasade, ima da joj iscedim jaja i razvalim rupicu, tri dana neće sedeti ko normalan svet.
Sedim u mečki, uključio klimu i počinjem da se smejem. Nisu mi kockice baš posložene, ali mi situacija pasuje i počinjem da se smejam kao lud. Jebem ti mikado, strategiju, monopl, jebeš raub, jebeš preferans, jebeš šah, jebeš bridž. Poglavica je majstor spletkarenja i kombinovanja i rekombinovanja. Krosingover je zaslužan za šarolikost sveta koji nas okružuje, a Poglavica za šarenilo mog sveta. I dok se ja blesavo cerekam u kola ulazi moja pretpostavljena koleginica i mrtvačkim glasom kaže:
„Idemo do ambasade Sjedinjenih Država, smanjite klimu i utišajte muzku, molim vas“
Isterujem mečku iz podzemne garaže, ćutim, hoću da puknem, stajem na jebenom semaforu. Ipak ona prva popušta i počinje da se k**a od smeha, cure joj suze, sline, viče da će se upišati ako ne prestane. Ali ne prestaje. Ja sam omađijan i nastavljam da vozim.
„E vozi prvo kući, moram da se presvučem, upišala sam se“
E sad i ja počinjem da se k**am, udaram po volanu iako me strah da ga ne odvalim ili nešto blokiram. Idemo kuć da se ona presvuče i objasni mi mnogo toga. Okreni obrni ispade ovako: vlasnici naše jebene firme su Poglavica i ona. Poglavica je nju poslao u vatru jer mu se nije svidelo koliko malo para pravimo. Ona je bila u Beogradu, malo depresivna zbog netom razjebane veze sa nekom devojkom, pa su joj našli zanimaciju da se nečim bavi i ne misli na propalu vezu. Iz praktičnih i kvarnih razloga niko u firmi ne zna njenu pravu poziciju. Ja sam joj slučajno zapao za oko jer je nisam startovao kao svi ostali muškarci iz firme. Dalje je i meni bilo jasno.
Jebiga kao što postoji spirala koja vuče na dno i ne da ti da daneš dušom, tako nekom klikne i sedne na ringišpil koji, bar neko vreme, vrti na gore. Neko na tom ringišpilu počne preterano da se zaukava i otpadne ili spadne. Neko ima u sebi meru i ume da produži svoju vožnju.
Seksipil koje je naučnica donela u moje radno okruženje osetilo se tokom puta do kuće. Pogotov u kući dok se vučica presvlačila i tuširala. I ja sam se oslobodio okova realnosti, uleteo pod tuš i krenuo da sisam njalepši kurac na svetu. Vučica me je podigla, nasapunjala a onda tako odvalila od kurca da ja nisam sedeo najnormalnije naredni dan na poslu. Sve u prisustvu novog kolege, za koga znam da ima prekrasan mladež na unutrašnjoj strani butine tik uz desnu usminu.
Dobro, vratim se ja u svoj kancelariju, a tamo novi razmeštaj. Mene naguzili iza vrata, nema više prozora i lepog pogleda, monteri razvlače mrežu za komp, unosi se ganc novi nameštaj, sto, stolica, a ja mesecima kukam kako se ova moja raspala. Pored povišice jedina dobra vest je da treba da nosim, opet, neke papire u biro, socijalno, banku i zdravstveno, pa sam slobodan.
Zapalim ja, svrnem usput do nekih poznanika, popijme po koju, pa kući. Da pokažem da nisam ljut i isfrustriran napravim salatu od tunjevine, paradajz, slani sir, ohladim vodku, kolu, razgolitim se i čekam da stigne sa bauštela. Dolazi ona i smeje se kao lisica. Pita kako je bilo na poslu i pokvareno se smejulji. Ja se nadam, ali ne smem da verujem, strahujem.
„O dušo moja, pa ja idem sa tobom na onaj, jebeni, seminar u Dallas. Dušu, umal dupe da prodam, da donesu odluku da ipak ja odem“
O stoka jedna, pa ni da mi nagovesti, da mi teret sa duše skine! E jebo sam joj kevu. Onako doteranu digao sam je u vazduh, doneo do bazena i bacio je. Nije da se nije otimala i borila, jeste. Hvata, te za kurac, te za dupe, opet za golo dupe, stezala oko vrata, pokušavala kimuru. Te mi grizla bradavice, te grebala leđa i onda! Poletela. Može ona posle da **** šta hoće ali izdale je oči. Nije verovala da ću je stvarno baciti. A ja jesam. Pa sama je rekla da radim ono što iskreno poželim. A nije ni bila ljuta, pa ionako je sve već bilo viđeno za pranje ili bacanje. Odmah se lako skinula i rado ga primila u rupicu, onako zajapurena. Jebali smo se žestoko. Onako kako se ljubavnici jebu prvi put, kad provale da su jedno za d**go. Odjeci prošle noći ostavili su traga na oboma.
Rezanci, tunjevina, barena jaja, luk i paradajz su se malo okocali, osušili, dok su došli na red. Onako napaljeni, pojebljivi, žestoki, posle dobrog jebanja, salatu smo jeli prstima i gurali jedno d**gom u usta. Ispostavilo se da moj izbor jela za ručak baš nije pasovao ovom scenariju, tek oboje smo bili dobro umazani posle ovakog obrednog ručka. Jedino je bilo dobro to što sam posle obroka imao deset minuta vremena da jezikom pokupim ostatke pomenutih ingradijanta, rezanaca, tunjevine, barenih jaja, luka i paradajza iz njenih ušnih školjki, sa obraza, iz uglova usana, sa brade, nosa. Nisam našao, ali sam se potrudio da proverima da nešto nije zapalo i na d**ga mesta.
I svanuo je novi dan. Na posao sam stigao prvi i otvorio svoju prvu limenku **** kole, da uklonim miris duple kajsije koju sam cimnuo pre nego sam krenuo na giljotinu. Danas dolazi taj jebeni menadžer ljudskim resursima. Koji on kurac nama treba, šta da komponuje? Znalo se ko je ko, ko šta radi, ko koga startuje, ko koga ne jebe, ko koga jebe. Dobro ne baš sve, ali taj deo priče svakako da nije bio u njegovom domenu. I koji sad kurac još da sedi u mojoj kancelariji i na mom omiljenom mestu, i u ganc novoj stolici.
Negde oko pola deset najavi šef da dolazi sa kolegom i da se uljudimo i da ne budemo stoka, kakva umemo da budemo. Otvaraju se vrata ulazi šef a za njim. Jebem ti sunce, jebem ti mlečni put, jebem ti ceo svemir. Menadžer ljudskim resursima, diplomirani psiholog, budući doktor nauka, budući master sociologije, gejša, glavom, bradom, sisama, dupetom i nogama. Ovoj dovjci otpale vilice kad su videli šta ulazi, a meni kad sam video KO ulazi. Upoznamo se mi službeno, mislim ono ime, funkcija. Šef održi slovo kako je to svetski trend da se zapošljavaju mladi multifunkcionalni stručnjaci i kako se nada da ćemo biti kolegijalni, od pomoći i na visini zadatka. A meni se tresu noge, stomak hoće na usta, ne može od srca u grudima a mozak odleteo u kurac, ali u bukvalnom smislu te reči.
Gledam je i ne mogu da verujem, kako se samo rukovala samnom. Kao da sam treći kanonik trenutno aktuelnog Pape u Rimu. Ni treptaj oka, ni suženje zenica, mig oka nije dolazio u obzir, ova dva skenera bi provalila iz cuga. Mrtva hladna. Ime, kvalifikacije i „nadam se da vam neću remetiti radno okruženje“. Kakva kurvica, ma kakva kurvica, kurvoštija. Neće nam remetiti radno okruženje. Pa tog sekunda kad je ušla, nas trojca smo prestali da radimo, razmišljamo i počeli da jebemo. Čak i ja koji sam to već odradio.
Svojevremeno sam pogledao govor Stiva Džobsa diplomcima Kornela iz 2005. Uz sve ostalo zapamtio sam priču o povezivanju tačaka. Povezivanju tačaka koje odrede naš životni put, kako možemo da ih prepoznamo ali tek u prošlosti… I ja tu progledam. Poglavica bela kosa je naučnici rekao da ima planova sa njom i da se javi mojoj devojci. Ona joj se javila i ova je zabola kod nas u firmu, a mala je bila idelnog profila baš za ovo mesto „menadžer ljudskim resursima“. Ako iko zna kako se manipuliše mesnatim resursima onda mala odbojkašica sigurno zna. Nisam je pitao koju je poziciju igrala, ali ako je do sada i bila primač, sad je sigurno zaigrala na mestu korektora ili još bolje smečera. A moja divna duša, more stoka, je ćutala i ostavila me da se pržim na mukama ko će da mi uleti u radni prostor. A na tacni mi servirala nešto najpojebljivije što se moglo pronaći. I zato se smejala onako kurvinski kad sam kukao. I o tome su žvalili ona i Poglavica kad smo se ono jutro vraćali iz onog japanskog čuda. Samo je pitanje kako je šefa obradila da primi malu? Nije valjda? Nemoguće, a poslovna etika!? Jebaću joj mamicu!?
Nisam otišao u njenu kancelariju, nisam joj šibno mail, nisam poslao sms. Ovo je moralo da se razreši u jedan na jedan. Znala je da sam u šoku pa je preko sekretarice javila da siđem do garaže podignem službenu mečku i sačekam je na parkingu, moramo da odemo do ambasade USA da predamo pozivna psima i dokumenta za vizu. E mamu joj jebem, još me i zajebava. Pa jebaću je u kolima na parkingu ambasade, ima da joj iscedim jaja i razvalim rupicu, tri dana neće sedeti ko normalan svet.
Sedim u mečki, uključio klimu i počinjem da se smejem. Nisu mi kockice baš posložene, ali mi situacija pasuje i počinjem da se smejam kao lud. Jebem ti mikado, strategiju, monopl, jebeš raub, jebeš preferans, jebeš šah, jebeš bridž. Poglavica je majstor spletkarenja i kombinovanja i rekombinovanja. Krosingover je zaslužan za šarolikost sveta koji nas okružuje, a Poglavica za šarenilo mog sveta. I dok se ja blesavo cerekam u kola ulazi moja pretpostavljena koleginica i mrtvačkim glasom kaže:
„Idemo do ambasade Sjedinjenih Država, smanjite klimu i utišajte muzku, molim vas“
Isterujem mečku iz podzemne garaže, ćutim, hoću da puknem, stajem na jebenom semaforu. Ipak ona prva popušta i počinje da se k**a od smeha, cure joj suze, sline, viče da će se upišati ako ne prestane. Ali ne prestaje. Ja sam omađijan i nastavljam da vozim.
„E vozi prvo kući, moram da se presvučem, upišala sam se“
E sad i ja počinjem da se k**am, udaram po volanu iako me strah da ga ne odvalim ili nešto blokiram. Idemo kuć da se ona presvuče i objasni mi mnogo toga. Okreni obrni ispade ovako: vlasnici naše jebene firme su Poglavica i ona. Poglavica je nju poslao u vatru jer mu se nije svidelo koliko malo para pravimo. Ona je bila u Beogradu, malo depresivna zbog netom razjebane veze sa nekom devojkom, pa su joj našli zanimaciju da se nečim bavi i ne misli na propalu vezu. Iz praktičnih i kvarnih razloga niko u firmi ne zna njenu pravu poziciju. Ja sam joj slučajno zapao za oko jer je nisam startovao kao svi ostali muškarci iz firme. Dalje je i meni bilo jasno.
Jebiga kao što postoji spirala koja vuče na dno i ne da ti da daneš dušom, tako nekom klikne i sedne na ringišpil koji, bar neko vreme, vrti na gore. Neko na tom ringišpilu počne preterano da se zaukava i otpadne ili spadne. Neko ima u sebi meru i ume da produži svoju vožnju.
Seksipil koje je naučnica donela u moje radno okruženje osetilo se tokom puta do kuće. Pogotov u kući dok se vučica presvlačila i tuširala. I ja sam se oslobodio okova realnosti, uleteo pod tuš i krenuo da sisam njalepši kurac na svetu. Vučica me je podigla, nasapunjala a onda tako odvalila od kurca da ja nisam sedeo najnormalnije naredni dan na poslu. Sve u prisustvu novog kolege, za koga znam da ima prekrasan mladež na unutrašnjoj strani butine tik uz desnu usminu.
8年前
