Patriota 1-5

1.
- Brate… je l’ mora… mora li baš to?
Sedeći na krevetu preko puta mog podlaktio se na kolena, obuhvatio za glavu i, klateći je levo-desno, šetao ukočenim pogledom po podu u neverici pred teškim izborom da za ono bez čega misli da ne može dâ ono što je siguran da ne bi.
- Prvo, oslovi me još jednom tako i naplaviću te više nego čopor iz devetke. d**go, nisam ti ja ni tata ni mama ni socijalni radnik. Hoćeš da pušiš? Onda ćeš da pušiš. Nećeš više da te maltretiraju, biju, nabijaju metlu u dupe? Onda ćeš da daš dupe.
- Lažu pičke! Kakva metla! E, da smo napolju…
Lice mu se zacrvenelo od stida i besa, istim je preletela grimasa, bolna kao iskustvo od juče. Dobro su ga namučili, namlatili pa mu još i nabijali, istina, preko veša i samo iz obesti, dršku od metle. Kako je mogao, dobro je prošao.
- Zašto te zovu Aca Zver?
- Pitaj ih.
- I što su me prebacili ovde? Kažu da tebe drže odvojeno i samog.
- Možda hoće malo da me smire.
Zatreperio je kao jasika na mesečini. Upinjao se da bar spolja ostane miran, da sačuva preostalo dostojanstvo ali mu to nije polazilo za rukom. Siva majica je pod pazusima postajala tamnosiva, istobojne trenerke na prevojima prepona takođe. Znojio se od stresa a i straha, nema sumnje. Odmeravao je moje mišićave ruke debele kao nečije butine pa skrenuo pogled, plah i gnevan istovremeno, u stranu.
- Ja ću ovde da poludim.
- Šta to mene boli kurac?
- Još i da se propederišem za pljuge i zaštitu…
- Što pre skontaš da je život kurva, to bolje.
- Pičko pederska! Kad si tol'ka faca ovde što uopšte pitaš pre no uzmeš!?
Prodrao se glasom koji u talasima izvija očaj, glasom nekog ko misli da mu sem ljudskog dostojanstva i samopoštovanja ništa d**go važno nije preostalo da izgubi. Za mene, ovo je bilo neuobičajeno dugo strpljenje. Posle ko zna koliko vremena, ponovo me je obuzeo slepi bes, moj stari sad**g i neprijatelj. Sam po sebi on nije loš kao što nije ni čovek koji ga oseti. Rđavo je ono u tebi samom što mu je plodno tle. Otkrij… Nado, izvini… ne vredi. Skočio sam, zgrabio ga za gušu kao pile i nalepio na zid uz krevet.
- Je l’ bi to ustvari hteo?
Zasiktao sam kroz zube skroz mu se unevši u facu dok sam ga šakama za vrat i podlakticama preko ramena držao uz zid. Batrgao se, pokušavao da olabavi steg mojih ručerdi, kolačio očima koje su, sa svakom sekundom bez vazduha, bivale sve krupnije. Te oči… Popustio sam stisak i opčinjeno gledao, slušao kako ponovo, grcavo i željno, udiše život, dah koji sam ja ispuštao budući usnama tako blizu njegovim.
- Vi ispranog mozga, razumete samo jedan jezik, jezik sile. Sve ostalo, znak je slabosti. Ono što je slabo treba poslati na onaj svet da na ovom jakima ne smeta. Zato ću ja tebe, balavi, na tenane satirati od batina i kurca.
- Ti si još i načitani peder... - prokrkljao je.
Da li je to bila prkosna hrabrost ili nepromišljeno izazivanje - nevažno - tek odmakao sam se i zavalio mu takvu šamarčinu da je isprepletanih udova pao na krevet potrbuške. Zgrabio sam ga za stopala i razvukao ga celom dužinom preko ležaja pošto se, instiktivno, uhvatio za suprotnu ivicu. U jednom cimu strgao sam mu trene i slip niz butine do kolena pa majicu, nakon što sam ga kolenom pritisnuo preko krsta, prevalio do vrata. Belo poput mleka, oblo i čvrsto mladićko dupe blesnulo mi je pred očima. Voda mi je momentalno krenula u usta i iz kurca jer, izuzev šake, tako davno sam nešto jebao da se i ne sećam kada je to zadnji put bilo. Od kada sam ovde, nudili su se, iz koristi za ovo-ono ili iz obične želje, da mi gutaju penis na oba ulaza ali se meni na rasplale narkomane i zapuštene sirovine kita nije dizala. Ovaj momak je bio d**ga priča. Iz kojih sve razloga, valjda ću bar naknadno shvatiti. Sada mi nije bilo do razmišljanja.
Za sekundu sam srozao trenerke i bokse dovoljno tek da iskoče kurčina i jaja pa se brzo prevalio preko njega da ga, dok je još u šoku, pritisnem dobro i zgodno za karanje. Stisnuo sam svoje lopate od šaka preko njegovih, poduhvatio ga bradom za rame ka kojem je okrenuo glavu, iskosio potkolenice preko njegovih listova a nadrvljenu karu pustio da utone među njegove oble guzove. Svom dužinom i težinom opustio sam se na njemu, zaguslao kurcem duž spoja čvrstih polutki, dao mu do znanja iz kojih mi, pored ostalih, razloga baš taj nadimak. Preko sto kila mišića, preko dva metra visine, preko dva deci kurčevine.
Mogao je samo da se cima prkosno i žustro, da uzalud rasipa otpornu snagu u beznadežnom nastojanju da se izmigolji, otrgne. Skroz sam ga sabio poda se, u krevet, pustio da masa odradi svoje, čekao kao piton da plen onemoća, iscrpi se sopstvenim opiranjem. Upijao sam njegov plitak, mlad dah, osetio na kurcu i mudima koliko se zagrejao, oznojio na preponama. Ljubnuo sam ga vlažno u obraz, olizao duž ocrtanog šamara sve od brade pa do uva te mu na isto, za svaki slučaj, zarežao lenjo i hrapavo kao tupa pila preko suvog debla.
- Da se nisi čuo. Inače…
Osim silovitog trzanja na d**ge načine nije pokušavao da se oslobodi. Nije se drao, vikao. Kada se izmorio, zadihan i zajapuren, zagnjurio je glavu u jastuk pa je okrenuo na d**gu stranu kao poslednji, počasni čin otpora. Zbunjivalo me je i u isto vreme ložilo to što se ne daje tako lako, što se očigledno odupire do poslednje kapi snage a kada i ona presahne ne zapomaže, ne zavija ko neka žena. Ako si već nadjačan bar dostojanstveno padni. Tako nešto zaista poželiš da jebeš i, uopšte, poseduješ, imaš za se, kraj se jer si se potrudio da ga nadvladaš, osvojiš… na neki način i poštuješ iako mu nabijaš kurac.
Skliznuo sam telom na dole, glavonjom upro u vrh međice i pustio da isti sklizne naviše, u vruću i od znoja vlažnu kupu u dnu guzova krunisanu stegnutim prstenom njegovog čmara. Obujmila mi je i stisnula glavić, iscedila mu obilnu količinu predjeba, utoliko više pošto je stegao debelo meso ne bi li mi otežao prodor. Bar da mi oteža jer da ga i zaustavi nije bilo šanse. Napeo sam ga kao sivonja, osetio kako se balava svila njegove muške pičke nevoljno rasteže, odstupa ka unutra, povlači za sobom celo dupe a onda polako rastvara, zguljuje mi kožu i guta glavinu. Zastenjao je promuklo muški, još jače stegao ivicu ležaja pa ponovo nabio lice u jastuk kao da želi da prikrije taj odjek navodne slabost, taj odušak trpnji. Možda bi mu, bar u duši, bilo lakše da zna da je i mene zabolelo. Nikada nisam mogao da zgulim karinu do kraja kada bi se skoz digla a naročito ne kada bi, od naročitog uzbuđenja, nabrekla do maksimuma; nikada nisam mogao olako da je svučem preko ruba glavića ali na tom problemu uopšte nisam ni radio jer mi se tako sviđalo, pružalo naročitu vrstu užitka. Voleo sam grub seks, rasturanje bez obzira i poštede. Kad već tako jebem red je a i zelja prvenstveno da i ja osetim bar deo bola, zanemarvljivog spram užitka kojem predhodi i koji donosi.
Njegova rupa progutala je ceo moj glavić i mreškala se topla oko njega. Stezao je dupe koliko je mogao, gurao ka napolju da l’ u uzaludnom pokušaju da izbaci ili lakše da primi rasnu srpsku kurčinu, ne znam. Više nisam bio siguran je l’ samo trpi ili ustvari i uživa u karanju - više se nije opirao sem što je jedrom guzom tiskao van, sa glavom i dalje u jastuku stenjući sporo i duboko.
Glavina mi je dodatno natekla stisnuta uskom kožicom oko žleba pa je tako bolelo njega ali i mene pomalo sa svakim milimetrom koji sam mu uturao u tesno crevo. Stavljao sam ga na kurac polako, probijao lagano, slinio obilno, trzao se na svaku porciju predjeba koju sam mu sasipao u dupe na trenutke imajući osećaj kao da ću da se ispišam u njemu - toliko sam bio naložen i nadražen! Još kada je okrenuo glavu na stranu ka mojoj, kada sam čuo da je njegovo disanje i stenjanje postalo krotkije, sa tek nešto više od pola kurca u njemu - bio sam gotov. Steglo me je najpre u stomaku a zatim u preponama, jaja su mi utrnula, kita se skamenila i zapulsirala onda kada je orgazam krenuo ludački da me drma. Ispišao sam, siguran sam, prva dva-tri mlaza vezano pa našpricao ostatak guste i zrele sperme u njegovo usko, mlado dupe. Bar desetak sekundi lebdeo sam u blaženstvu svršavanja kakvo nisam imao godinama a potom u osećaju pospanog bezbrižja koje sledi nakon istresanja jaja. Mogao sam ‘ladno da zaspem na njemu preplavljen osećajima olakšanja i spokoja. U svom tom bunilu čak sam ga nekoliko puta nežno poljubio po vratu zaboravljajući na okolnosti te, za mene, srećne završnice.
Kada sam se dovoljno osvestio pridigao sam se, izvukao još uvek polutvrdu karu iz njegovog dupeta uz čujno “blop” pa sredio se, iskopao jednu paklu cigareta i bacio mu na krevet.
- To ti je za pet dana. Od sutra više niko neće smeti da te pipne.
Rekao sam i izvalio se na svoj ležaj. Konačno se odigao sa stomaka i prevalio na bok licem k meni, naočigled ležerno, kao da se baš ništa posebno nije dogodilo. Nije čak ni navukao veš. Pre nego što je progovorio ravnim, bezbojnim glasom, njegove izražajne, plave oči su zasijale.
- Od sutra će svi znati da sam postao tvoja kučka.
- Bolje samo moja nego svačija.
Ćutao je i posmatrao me kamenog lica i bez ijednog pokreta, kao antički kip položen u vodoravni. Jedino su se plavetne oči staklile ukazujući da je živo biće a ne umešno isklesani komad stene.
- Koliko imaš godina?
- Dvadeset dve.
Neka čudna jeza prošla me je od temena pa sve do nožnih prstiju.
- Kako si rekao da se zoveš?
Okrenuo se ka zidu i prebacio prekrivač preko sebe. Paklica je sa kreveta pala na pod.
- Nenad.
Okrenuo sam se ka zidu i ja kao da bi on uopšte mogao da primeti kako mi se svaka dlaka na telu odigla.

2.
Sa šorcem do pola bedara i nadrvljenom karom nahvatao sam ga u wc-u. Prišao sam mu s leđa tiho i dok je čuo, skontao šta se dešava, zavukao mu ruku između nogu i zavrnuo jaja. Zaječao je, savio se unapred kao kifla a kita mu je momentalno pala. Sačekao sam da se ispiša pa smo se zajedno vratili u ćeliju. Zgrabio sam ga za ramena, skupio kao harmoniku, prodrmao, prodrao se.
- Šta sam ti rekao, balavi?!
- Pišao sam.
- Sa dignutim kurcem?
- Čekao sam da se spusti.
- Dvadeset minuta?
- Nisam ispraznio muda skoro nedelju dana! Kad se digne, ne pada. Drvi mi se i na brkatu Zoricu iz kantine!
- Ponavljam samo sada i poslednji put. Ako te uhvatim da ga guliš prebiću te na mrtvo ime! Kurac ti više ne treba. Zaboravi na njega. Ignoriši ga. Sada si rupa. Nema pipanja, nema drkanja. Možeš da ga nasapunjaš kad se tuširaš, protreseš dva - tri puta nakon pišaš i to je to. Jasno?! Inače, može i gore po tebe.
- Šta je gore od ovoga?!
- Ne izazivaj me da ne saznaš!
Smekšao si, Aleksandre. Naređenje, izvršenje. Izvršenje ili kazna. Batine, razume se. Nema ponavljanja a još manje rasprava i pojašnjavanja.
Ovaj klinja mi užasno skače po živcima i to svako malo. U trenu mi dođe da ga namlatim dok sav ne pomodri. Niko ne uspeva tako brzo da me rastavi sa razumom a, sa d**ge strane, isto tako hitro i k njemu privede. Tako lako, sa par reči. Ne razumem kako... ne razumem zašto ali njegova mi veština i smeta i godi. Naročito ne razumem ovo d**go. Sem toga, bistar je jako. Nije ludo hrabar ili odvažno lud, kako sam isprva mislio, kada mi prkosi. Ne čini to iz prostog inata, svaki njegov otpor je, čini se, promišljeni manevar, balansiranje između ličnog ponosa i situacije, onoga kako bi želeo i kako bi bilo najpametnije postupiti. Kako onda neko takav može da se isprima na ultradesne ideologije? Stvarno ubeđenje ili nesvesna potreba za onim što takvi pokreti samo navodno nude?
- Da ne saznam koliko nisi čovek, koliko si Zver?
Šta sam vam rekao? Njegove reči raspalile su oganj besa u mom trbuhu, plamenovi su liznuli sve do glave a onda, kada su te iste reči doprle do uma, vatra je u trenu utihnula do žara. Sa predumišljajem ili ne, mali udara na moju ljudsku stranu. Kakav god, čovek je, ispod svih tih slojeva prljavštine koje je nakupio tokom života, ipak moralno biće. Razlikujemo se samo po debljini te nečovečnosti kojom smo se zaogrnuli. Nada bar tako kaže. Mali je pronašao rupu i sada kopa po meni, skoro da se sa mnom igra a ja sam taj koji je njega želeo za igračku. I to kakvu igračku… Aaa… nećeš, mali!
- Nisi ti još upoznao Zver!
- Još da se na kraju pretvoriš u čoveka pa da počnem da verujem u bajke.
Lepotan. Da, i to povrh svega. Ni malo feminiziran, zgodan momak a lep kao cura. Neobičnost koja zbunjuje na duge staze i neodoljivo privlači duž istih. Ne samo u ovim uslovima. I napolju bih ga primetio sigurno. Dizao mi se na žene, prevalio sam ih preko kurca ne znam koliko, uživao da ih punim spermom svuda gde sam mogao da im uguram. Jednu sam i istinski voleo… Pripalio sam i nekoliko momaka. Ako sam zbog toga peder, nije me briga. Sa četrdeset i tri i nakon svega što sam preživeo, šta d**gi misle nije mi važno. Nit’ me hrane, nit’ me brane. Sa ženama sam uživao, sa momcima zaslađivao. Ima nečeg naročito popaljivo perverznog u tome da jebeš d**gog muškarca. Baš muškarca ili bar onog ko tako izgleda stasom, glasom… celokupnom pojavom. Kao da si i više od muškog kad već karaš d**go muško. Žene su za “obične” muškarce, i žene i momci - za alfa mužjake. Taj sam.
- Mali… Ti baš tražiš đavola danas!
Pojačao sam stisak na ramenima a zatim, kada je talas jarosti prešao preko mene nastavljajući put, popustio i skliznuo šake na nadlaktice tamo gde su, u istom nivou, bili istetovirani manastir u steni na jednoj i svetac na d**goj ruci. Sav je, ustvari, treperio iznutra dok se spolja gradio nedodirljivim, netaknut mojim prisustvom i, sada, blizinom. Da se vide, te fine vibracije ne bi mogle ali su se zato naslućivale na dlanovima kojim sam mu obuhvatio mišice, oble i vlažne. Iako samo u šorcevima i potkošuljama, obojica smo bili gola voda. Danas je bilo tako toplo. Samo sediš a znojiš se.
- Nema potrebe, već je ovde. Stalno. Muči i iskušava.
- Je l’? Kad je već tako, uterivaću ti loše da ti isteram dobro. Napraviću od tebe pravu, nezasitu kuju vazda gladnu kurca.
Podigao je pogled sa mojih grudi u čijoj je visini istim bio, zapljusnuo me Jadranom svojih očiju koje menjaju nijansu zavisno od raspoloženja. Krupne i plave, na belom, čistom tenu, ispod debljeg luka obrva i u korenu užeg, pravog nosa, dodatno izražajne.
- Nikad! Ja sam muškarac i ostajem to šta god se dešavalo!
- Ma, muškarčina, pravi srbski patrijota… Ne seri. Koga lažeš?
- Ako si ti peder, JA nisam!
- Nisi. Ti si pederčina de luxe.
Pošto sam mu nagazio i stopala za slučaj da mu na pamet padne šut, jedino što je mogao da uradi bilo je da udara glavom o moja prsa. Odvažan mali, ima duha u njemu. Neće ovo biti lako slomiti. Pustio sam ga da se izmori, malaksa i da potom klone čelom na moje grudi. Zagrcnuo se, zajecao promuklo muški.
- Mogao bi, bre, otac da mi budeš!
- Zato ćeš od sada da me zoveš tatica.
- Nisi ti za roditelja.
- Šta si rekao?!
Odigao je lice, kao i vrat svo crveno od navale sapetog besa, ošinuo me sada posivelim, vlažnim dužicama nabranim oko širom otvorenih zenica pa poluotvorenim usnama, izvijenim kao da ispuštaju poslednji dah, progovorio umrtvljenim, otrovnim glasom od kojeg sve naokolo namah vene.
- Mrzim te.. Mrzim te do same srži. Mrzim te kao nikoga do sad. … Pusti me! Pusti… Pusti…
Batrgao se ali ja nisam bio tu ni da ga pustim ni jače stegnem, da uradim bilo šta. Udaljava se nepovratno, sve dalje i mutnije ga vidim, sve tiše čujem to “Pusti”. … Nado! Nadooo! … Um je odlutao, utonuo u najdublju tminu gde ne obitava baš ni jedna misao, telo ukočilo čekajući da se pomenuti gospodar vrati. A onda… Oštar bol koji reže, k**a sve od donjeg trbuha pa do vrata, nož koji uvrće sredinom grudi. Toliko je snažan da glava ne može da ga prihvati te ga obmotava u prvo što je dostupno a delotvorno. Moj stari sad**g i najveći neprijatelj pruža ruku u tamu ništavila u kojoj lebdim. Od njega, to je ruku spasa i propasti istovremeno. Ipak, to je jedina koja se ka meni pruža i ja je prihvatam. Da, vidim i njega. Po prvi put vidim još nekog kraj Besa ali on samo stoji i posmatra me ledenoplavim očima. Šta si se ukipio, zašto mi ne pomogneš?!
- Pičko jedna! Zgaziću te!
Odbacio sam ga na krevet lako, kao vreću. Tek nekim čudom, krevet pod njim nije se polomio od udarca. Kao mačor, brzo je došao k sebi, uvukao se leđima u ugao zidova i, opirući se nogama o madrac, uspuzao uz koliko je mogao. Zbunjen čime je izazvao toliku oluju i prestrašen, verovatno kao nikada u životu, drhtao je vidno a ipak, namršten i stegnutih pesnica, pripremao se da dočeka moj nalet, odupre se koliko može. Da je d**ga situacija bio bih… ponosan na njega? I sam sam skočio na krevet te, dok me je kovao u slabine, zgrabio ga za glavu ni sam ne znajući šta ću sledeće da uradim.
Ništa. Nisam uradio ništa. Kao hipnotisan, gledao sam kako suze iz dubokog plavetnila klize niz bele, mladićke, jagodicama i četvrtastom bradom zategnute obraze. Kako se isti uvlače a nozdrve šire dok uzima dublji dah ne prestajući da me udara po bokovima sve dok se nije izmorio ili shvatio da ništa strašno više ne preti da se dogodi. Plamen koji je snažno buknuo uvis ponovo je usahnuo do žara. I to bez posledica, bar po meni, bez da je nešto sažegao, oštetio, uništio nepovratno. Pustio sam ga, ostavio istraumiranog, uzdrhtalog, zbunjenog da sedi na ležaju i otišao u svoj.
- Kasno je. Spavaj.
Posle nekog vremena i jeste. Kao i uvek, okrenuo mi je leđa i zaspao jer… šta bi d**go. Nisam ni ja imao šta da radim u sitne sate a ipak mi san nije dolazio. Okretao sam se, nameštao bezbroj puta u pauzama razmišljanja o nastanku svemira i d**gim neodložno važnim temama za tri ujutru. Napipao sam ispod dušeka novčanik koji je služio kao album, izvukao jednu sliku i dugo na hladnoj svetlosti mesečine posmatrao tri toplo nasmejana lica - jedno najverovatnije opet nasmejano, d**go verovatno bez pravog osmeha do kraja života, treće sigurno i bez osmeha i bez života.

3.
- Cigare?
- Sutra.
- Rekao si na pet dana.
- Rekao sam pakla za pet dana. Znači, sutra.
- Koliko je jedna da se kupi?
- Petsto.
- Ti se ‘ladno ugrađuješ preko sto posto!
- Pa?
- Može li na komad?
- Ne.
- Ni za mene?
- Zašto bi za tebe bilo d**gačije?
- Možda zato što me jebeš!?
- Tvoje dupe mene košta.
- Obraz moj vredi mnogo više.
- Sam si ga prodao.
- Ti bi ionako uzeo šta želiš.
- Ti si prvi kojeg karam ovde.
- A što baš mene?!
- U zatvoru si, retardu. Lep a slab. Budi srećan što ja i baš tebe.
Nervozno je obrnuo krug kao, što i jeste bio, mačor u kavezu pa stao ispred mene i, odigavši glavu, udelio mi prvi pogled od jutros. Sredio je ćeliju, obavio i ostalo šta treba ali nije želeo da priča niti da me pogleda kada nešto ipak progovori. A sada, pogled pun uzdržane mržnje, pogled potlačenog a ponosnog prema gospodaru od kojeg zavisi. Pasivna agresija baš kao i otpor kada se aktivni pokaže uzaludnim, poslednje utočište i jedina preostala uteha poraženih i poniženih. Pogled pun prezira.
- Koliko sam ja tebe obožavao kada sam bio mali, o, Aleksandre Veliki… i koliko sam se razočarao kada si posrnuo… a tek sad.
Već peti dan šeta oko mene ko mikenski kralj oko uznosite Troje. Šeta polako, promatra pažljivo, traži slabe tačke gde da udara. Svako malo propituje nešto, lovi mesta zgodna za potkopavanje. Zidine čvrste, visoke a u gradu koji kriju odavno nema blaga, nema lepote, već je poharan i u ruševinama. Ostali su samo tvrdi bedemi i usamljeni kralj kojeg su napustili svi podanici, koji više ni nad kim ne vlada pa ni nad samim sobom…

U ovo poslednje, uverio si se i sam. Uzalud ti trud, mali. Unutra nema ničeg sem ruina i slavne istorije pod pepelom. Ne brinu me tvoja nastojanja već to što na trenutke poželim i sam da te pustim unutra pa u kojem god svojstvu. Tvoje razočarenje ako to ikad učinim… Moje, ako te vodi samo goli interes…

A šta bi d**go bilo, jebem te glupog?! Da mu možda nisi zanimljiv, privlačan, želi da se privije uz tebe? Cigare, štit i da, manipulacija. Da ti i pamet zavrti. To je ono što želi. Možda i čista znatiželja iz dosade. TI si retard, Aleksandre, a ne on. Fantaziraš i dozvoljavaš balavcu da se igra s tobom.

- Zabole me kurac. Stani u red.

- Bio si mi idol. Svima nama u društvu. Čak sam imao i tvoje postere, spram kreveta a iznad TV-a, sa ekipom i posebno, sa peharom.

More njegovog pogleda osunčano je, toplo, mirno i tek ga nežno mreška divljenje nad onim što sam nekada bio pre no sam postao Aca Zver. Nad onim za šta ne verujem da bih ponovo mogao biti ma koliko to želeo. Vidim da je njegovo divljenje čisto i iskreno… Ili, želim to da vidim? Opasan je. Cigare, štit…
- Jesi li ga često drkao na mene?
U trenu se natmurio, da l’ od besa il’ od stida, odmakao se dovoljno da me opali dlanovima po grudima, da me odgurne, ustvari, pokuša da me gurne unazad. Mrki oblak od obrva nadvio se nad plavetnilom, pravi srdit muški pogled spram donje usne napućene kao u dečkića koji je upravo popio prekor da nije dobar. Ma, sladak je i tako prkosan. Štaviše, još i više kad se ljuti, morao sam da priznam ne smetajući s uma da mu neću dozvoliti da se igra sa mnom.
- Ja nisam peder.
- Puca mi patka šta jesi - šta nisi dok slušaš. To važi i za drkanje.
- Drkanje - šta to beše.
- Hteo bi da svršiš?
- Zašto ne mogu da drkam?!
- Zato što si ti moja pička. Pošto si moja, bićeš čedana, poštena. Nema prljanja onanijom. Pošto si pička, možeš da svršavaš samo dok te jebem ili dok te JA diram napred. Je l’ konačno jasno?
Koraknuo sam ka njemu, isprsio se, mamio ga, izazivao da ponovi provokaciju gurkanjem i čekao da upadne u zamku.
- To si smislio da bi me držao stalno i sve više naloženim, da pokleknem i prepustim se.
- Čemu?
- Da se pederišem svojom voljom i sa uživanjem jer d**gog olakšavanja nema.
- Nisam ja to smislio. Takav je zakon prirode. Ili jebeš il’ si jeban.
- Daj onda da ja tebe jebem.
- Hteo bi to?
- Ne.
- I da hoćeš i da nećeš - zaboravi. Ja sam taj koji kara.
- Nećeš ti ni da znaš. Izdrkaću dok spavaš.
- Probaj. Ako te uhvatim, prvo ću da te prebijem a onda, pošto batine za tebe nisu dovoljne, staviću ti kavez na kitu. Da, već sam naručio. I to i još nešto. Nek’ se nađe ako zatreba.
Razrogačio je oči u neverici a potom ih u besu skupio pre no je krenuo opet da me gurne. Nije glup, nije lud. Mali ima muda. Velika. Hitro sam provukao ruke između njegovih, raširio ih skroz u stranu pa je iznenađen i izgubivši ravnotežu pao meni na prsa. Poduhvatio sam ga za pleća i donja leđa, malo odigao pa pripio uz, utopio u se’ potpuno. O, kako prija da nekog zagrliš, makar i na prevaru, nakon toliko godina! Kontam… koliko sam ja i pored toliko para ustvari siromašan, željan onog što ne može da se kupi jer nema cenu, besplatno je a što kao ništa d**go nadima i greje grudi. Celog me je preplavila i rastopila milina. Kontam… koliko sam jadan.
Zbunjen, samo je spustio ruke i opustio se. Osetio sam da je i on počeo dublje da diše. Možda i njemu prija? Zbunjen sam i sam. U trenutku sam tako jako poželeo, smislio plan i postigao - da zagrlim klinca kojeg nešto bolje znam tek pet dana - ako ne računamo još pet preko od kada je prebačen ovde u Niš i - topim se. Koji me je đavo spopao, koja mater?!
- Šta sad ovo znači?
- Da si jebeno zgodan, rođen za kurac. Da čovek ne može a da te ne zgrabi, zgnjavi pre nego te razvali od jebanja.
- Aha…
Osećam kako je krenuo da mu se diže. I meni se, naravno, već uveliko prči. Jebi ga, muškarci smo. Nejebica i ljudska blizina čine svoje. Telesno uzbuđenje ne negira osećanja već je prirodni, dodatni entitet muške psihe… Kakva, bre, osećanja? Rastrgnuću od karanja ovu piletinu koja mi je pala šaka! Toplina u duši razbuktala se, utopila, izgubila u požudi koja je zapalila telo i omamila um. Ni napolju nema razmišljanja kad nagoni zasednu na tron. Kada si zatvoren kao zver i uskraćen za mnoga ljudska zadovoljstva, tek onda nema mozganja.
Poduhvatio sam ga, kao u ljuljašku, obema šakama za jedro dupe, odigao od poda da nam se prepone preklope, tvrdi kurčevi ukrste, klize jedan preko d**gog. Verovatno instinktivno, da se ne bi iskrivio, pao unazad, spleo je venac ruku oko mog vrata.
Vreli je talas ovih dana pa obojica nosimo samo šorc sa mrežicom, ne i gaće. Dok hodam unaokolo moja raspojasana polna mesina poskakuje, giba se, slinavi. Na fleke od predjeba, i sveže i osušene, ne obraćam pažnju. Štaviše, nonšalantno i kao odsutno znam da preko šorca počešam, stisnem mlitavu glavinu, iscedim iz kožure nakupljen kurčev nektar na tkaninu dok ostali sa divljenjem, zavišću, željom manje-više krišom ili totalno bez srama zevaju u moje međunožje. Ponekad osetim kako mi i preko šorca miriše na zapostavljani kurac. To mi je naročito drago jer ako ja registrujem sopstveni onda d**gi itekako osećaju moj mužjački miris koji mami ili upozorava, zavisno od afiniteta. Rekoh zapostavljani jer praktikujem da ga gulim bez svršavanja. Što više dana izdržim da ga drkam, zalivam predjebom, pljujem, nadrvljenog bukvalno šamaram dok sav ne pocrveni od mučenja a da ne pusti seme, to bolje.
Od kada sam mu natrljao nosinu predhodno dobro ispipavši si znojava jaja i karu, Pera Mutavi kupuje moje nošene gaće čim sakupi dovoljno love. Jedan par, jedna crvena. Nije mi do para nego je gušt što uboga sirotinja i poslednji dinar daje za moj veš natopljen mužjačkim sokovima. Dušu bi prodao da može makar da mi zabalavi karinu. Pomislim na njegovo zapušteno groblje od zuba i ideja da mu iz sažaljenja udelim kurac za pušenje momentalno nestane. Kad najzad krenem odavde, vratiću mu njegovu siću koju stavljam sa strane. d**gačije, bila bi gre'ota jer blentav je al’ ima dobru dušu…

Možda su moji zahtevi previsoki pa zato sam praznim jaja iako ne moram. Kako god, Nenad ih sve zadovoljava i to ne samo što se izgleda tiče. Od onog dana kad sam se istresao u njemu, kurac nisam pipnuo niti osetio potrebu da ga mlatim iako mi se povremeno spontano dizao. Kao da to više ne bi bilo to, jebem li ga…

- Opaaa.. Ti si se napalio, mali. Diže ti se na mene. Možda ipak voliš kurac.
- Ne nadaj se, nisam buljaš. Digao bi se i tebi i na Evu Ras da ti se sperma već nedelju dana kupi.
- Pa, skoro pa toliko. Nije dobro da toliko stoji. Možda je vreme da se, zbog zdravlja razume se, ispraznimo. I ja i ti.

4.
Nisam ga tek tako, bez razloga snimio već od prvog dana kad je prebačen ovde i u ovo krilo. Bilo je neophodno da prođe neko vreme da bar neke od njih sebi razbistrim u glavi, shvatim zašto mi je skrenuo pogled, zadržao pažnju pored toliko d**gih i nakon toliko vremena.
Kada ide u toalet, mali nosi i vlažne maramice. Iako se baš trudi da to sakrije, video sam i iskulirao. Tušira se kao u rudniku da radi. Ne prenemaže se, pritom, ko neka gospa nego trlja odlučno kao da je u vojsci. Uredno a muževno. Zanimljivo, popaljivo.
Pedantan je i čist, kontam i sada nakon što sam mu razmaknuo guzove ne bih li i osmotrio mladi, muški pičić. I je’ to, zista. Stegnuta i namreškana, ružičasta rupica sramežljivo virne iz useka, zasjaji vlažna pa se opet skrije među jedre polulopte kada mi iste iskliznu iz šaka. Jednom rukom, bez problema, mogu da držim loptu i to tako da retko ko može da mi je otme, a sada sa dve se mučim da mi krto meso njegove guze ne beži iz šaka. Niko ovo pre mene nije karao, u to sam siguran i istovremeno zbunjen kako ga, tako lepog i belog, još u kruševačkom Domu neko nije razbušio kurcem. Ruke prošarane ožiljcima od tuča možda bi mogle da objasne njegovo netaknuto dupe. Puno sam ih video, ženskih prvenstveno, pa mogu odmah da kažem, ma koliko na prvi pogled izledalo stegnuto, koje je razjahano da promaja kroz njega vuče a koje kurčine nije videlo. Najviše zbog slave a potom i love, gaće pred tobom same padaju. Vremenom, pošto ti se može, sve zahtevnije biraš, tucaš samo najbolje. Navikneš na premijum komade pa onda, kada ti izbor postane sužen, ne možeš da uturaš u bilo šta po pricipu “daj šta daš”. Ne ide, brale. Neće da se digne. Muda puna, natiču od toplog muškog soka koji se nakuplja ali đoka ne daje ni pet para za dva viseća d**gara ako nema mesa koje bi on da rasčepi. Nemaš kud nego da se vratiš svojoj prvoj, izveštanoj i vernoj Desanki.
Nenada sam odmah poželeo da razgazim ko novu cipelu, da mu rastegnem tu zaobljenu trtu tako da moja kara, posle slatkog mučenja, par prcanja-probijanja, u njega cela uleće lako. Da poprimi oblik, postane futrola za moju veliku, mrsnu pravoslavnu karinu, sočna navlaka za žilavu srpsku mesinu jer… Jesam li već rekao? Rođen je kao Albanac katolik, još kao bebu usvojila ga je srpska porodica, prekrstila i očuvala kao svog. I čuvala… dok nije došao u Niš na studije, raspojasao se i, osećajući potrebu da se dokaže kao veći Srbin od “pravih” Srba, skrenuo u desni ekstrem. To i još ponešto saznao sam od Pere Mutavog. Ne znam kako mu je uspelo da dođe do tih informacija ali, naravno, znam gde je ih iskopao. Osim živaca - da ga sve odslušam dok nepovezano muca a da ga od rastuće nervoze ne pljusnem preko mandovske pičke - to znanje me je koštalo para nošenih gaća i celog boksa najskupljih pljuga koje valjam ovde. Posle sam uzalud lupao glavu koji me je mandrak spopao da mu toliko ponudim za najprivatnije podatke o malom a ni sad mi nije nešto jasnije. Ma… čovek mora da zna s kim deli ćeliiju. Mnogo me košta ovo balavo dupe u koje zevam dok curim i gore i dole. Mnogo a možda će i mnogo više i, kada to kažem, ne mislim na kintu. Njegovo mlado dupe koje mi se beli pred facom…
Rekao sam mu da skine baš sve sa sebe, stane okrenut ka zidu, nasloni se na isti dlanovima visoko iznad, glavom i prsima a da guzu što je više moguće isturi k meni. Nije znao šta mu spremam a opet, poslušao je ne buneći se. Jako se uspalio već na samu najavu da će konačno moći, da će mu najzad biti dozvoljeno da svrši nakon što sedam dana ne samo da nije drkao nego je bio izjeban, nadražen pa tako načet ostavljen i prisiljen da tiho dogoreva u perverznoj apstinenciji. Skoro pa podmuklo uživao sam gledajući kako se bori sam sa sobom: u talasima nesavladivo drhti, znoji se od snažne mladićke želje da pusti seme, bukti u obrazima od napaljenosti dok istovremeno pokušava da zadrzi nešto dostojanstva i kontrole u situaciji u kojoj nije normalno da si uzbuđen. Halo… d**gi muškarac se sprema da te raskomada kurcem - i to kakvim - a tebi se nadigao! Štaviše, treseš se pred njim ko poslednja uspaljuša koliko ti se, nesumnjivo, jebe pa kako god.
Klečeći iza njega najpre sam ga onjušio kao ker podatnu kuju, šarao nosem od međice pa sve do vrha useka a preko paperjastog pojasa od retkih i tankih dlaka kakve duž udoline guzice imaju pojedini mladi mužjaci dok ne uđu u zrelije, maljavije godine. O, da… čisto muško, u svakom smislu tih reči. Mešavina preovlađujućeg, omamljivog testosteron i nenametljivog, svežeg tuš gela je ono što mi najviše drvi patku kada su muški, koje bih da karam, u pitanju. Snifam ga širom otvorenih nozdrva, udišem, dahćem kao razjareni bik pre no se bezglavo sjuri u akciju. Nikad muškarcu nisam lizao čmar a od žena samo jednoj. Nikada me to nije vuklo. Sada nisam ni stigao da pomislim da to želim. U momentu sam mu nabio prste u obode debelog mesa, isplazio jezičinu i u jednom potezu zabalavio ga celim prevojem tako sočno i obuhvatno da sam mu sve malje zalizao. Jauknuo je kratko, izdigao se na prste i zatreperio sav. Zgrabio sam ga za kukove, navukao da mi polusedne na facu, među guzove zavukao naraslu bradu, grubo drpao njome i nežno lapao jezikom naizmenično glatki mu prsten koji je nadražen krenuo da pupi. Na njegovo prigušeno ječanje i sve jače trzanje nisam obraćao pažnju zaboravivši se, ne znam na koliko, u užitku papanja njegove do skora nevine muške mindže. Kada sam osetio kako počinje stidljivo da se otvara, ufurao sam mu nenadano ukrućenu, mesnatu jezičinu.
- Čekaj! Stani, stani! Staaaaaa…
Zastenjao je, sav se na trenutak ukočio od neizdrživo golicave draži u preponama.
- Mislim da sam svršio… malo…
- Nisi. Upišao si se. Ha, ha, ha!
- Šta? Kako…
Odmakao se u stranu i u neverici gledao zaostale kapi urina na zelenoj, masnoj farbi zida i baricu od istog na podu.
- Pa… mislim… kako… - zapitao se vidno postiđen.
- Dešava se. Kada si baš napaljen i prenadražen od iza, bešika ponekad zna da popusti. Kita dignuta ili ne, šibne nekoliko mlazeva urina.
Ponovo sam ga prislonio uz zid sa rukama iznad glave, poduhvatio levicom oko grudi a dva prsta desne, nakon što sam ih olizao i pljunuo, ugurao mu u rupu polako, da oseti svaki milimetar prodiranja. Cimnuo se, stegnuo i kao da je krenuo da obrne krug oko prstiju pa zastao. U vrućem i kliskom baršunu njegove unutrašnjosti napipao sam prostatu, sporo obišao oko nje pa je jače pritisnuo i krenuo da je tako pritegnutu masiram. Zacupkao je, zacvileo od milja očigledno neupoznat sa tim koliko zadovoljstva može da priušti igrarija sa najdražom muškom žlezdom, slatkom tačkom XY anatomije. Spustio sam glavu na njegovo rame i dok sam mu gnječio kestenjaču posmatrao kako iz njegovog nabreklog dugajla polako curi med. Sav se tresao dok sam ga radio, zaboravio se, krenuo da meša, isteže struk, grči i opušta ne samo dupe nego i ceo donji ****.
- Prija?
- Daaa…
- Dok ti petljam po čmaru?
- Aha…
Nežno sam ga ćapio za vrat kao lav kad nosi mladunče, olizao ga sa istinskim uživanjem duž istog kao da ga kupam, uzeo usnama resicu te školjku uva, vlažno i zvučno ljubnuo u obraz pa prislonio svoj bradat uz njegov izbrijan. Neka se i oseti kao štene, što moje i jeste, kojem, sve dok je dobro, ugađa čak i zver. Milovao sam mu usne i nos uspaljenim dahom, koliko je to moguće umilo režao slatko ga mučeći, kušajući i rečima.
- Slatko ti je dok ti jezikom, prstima, kurcem labavim dupe?
- Mhmmm…
- Ti si pederčina, mali. Znaš to i sam. Štaviše, voliš što si pešovan jer neizmerno uživaš u tome.
- Neee… eee…
Stisnuo je dupe tako jako da su mi prsti u njemu kliznuli jedan preko d**gog, ukrstili se. Prostata se zaokrugljivala, stvrdnjavala, prsten sve više stezao. Znao sam šta sledi. Popustio sam pritisak, usporio tempo da bih mu iznudio željeni odgovor pre nego eksplodira.
- Hajde. Lepo priznaj ćaletu da si peder pa možeš da svršiš.
- Ahhhh… blizu sam! Nastavi… da… masiraššš…
Aaa, nećeš! Izvukao sam prste, zgrabio ga, okrenuo i posadio da klekne, licem pred mojim nabudženim sorcem.
- Koga ćeš, bre, ti da foliraš, guzičaru!? I do kad!?
Dreknuo sam da je odjeknulo celim krilom, svi da čuju a potom mu desnom zalepio šamar. Opet je pišnuo, sada od šoka i straha, kitom koja je padala ponovo uskraćena za vrhunac, ni manje ni više nego meni po stopalima.
- Vidi šta si uradio, pizdo!
Otresao sam topli urin koji se slivao među prste ne prestajući da urlam, ne razmišljajući da se verovatno čujem sve do Upravne zgrade. Pogledao sam ga gadljivo, levom lupio još jednu pljusku, desnom ga dočekao i stegao za vilicu tako da mora da otvori usta pa ga prezrivo pljunuo i unutra i po celom licu.
Pogledao me je zbunjeno, posramljeno i uplašeno, ne znajući šta da kaže, uradi ne bi li me umirio. Ni traga od prkosa u njegovim očima ili ga ja, bar trenutno, ne nazirem u plavetnilu.
- Šta me gledaš ko tele?! Iznervirao si me, upišao. Šta očekuješ? Budi srećan što te nisam polomio ko pičku… Što i jesi!
Prodrao sam se još jednom osećajući kako nakon toga Bes bledi, ustaje i, makar i privremeno, odlazi razočaran, ustupa svoje mesto… uzbuđenju? Kako me ovakva… igra nepojmljivo, do sada neznano uspaljuje. Kako bi ona, pored ostalog, mogla da nadomesti, zauvek zameni mog starog sad**ga i najvećeg neprijatelja kada posegnem svoju ka njegovoj ruci spasa i propasti.
Kurac mi je toliko natekao da boli dok pulsira sapet u šorcu, predjeb probija tkaninu i stakli se na sredini velike vlažne fleke. Jedna kap je uspela da se otrgne i padne na pod proletevši tik uz Nenadovu kitu koja je opet skroz dignuta. More njegovog pogleda i dalje je uzburkano ali on sam više ne drhti. Gleda me mirno iako ga iznutra, ko će ga znati tako prgavog, šta sve ne talasa. Koliko sam bio odsutan?
- Prvo mi obliži sok sa šorca a potom ga svuci i sisaj mi kurac. Onda ću da te prangijam karinom sve dok…
- Sve dok?
- ...ne isteram spermu iz tebe.

5.
Kurac, organ najiskreniji. Ili se skameni tako da čini se kako i kost može da prebije dok jebe ili drema, kulira, ne jebe živu silu. Sisanje kare takođe ne vara. Bilo da ti ga fafa žensko ili muško i vidiš i osetiš da li te radi mehanički, makar i kao profi kurava, samo da ti udovolji ili ga žvalavi manje-više umešno ali sa uživanjem jer stvarno voli kurac.
Ako sam do sada ostavljao prostora da je možda zaista pičkoljubac kao što uporno tvrdi ili biseks, što je verovatnije, sledi uživanje za mene i bar test za njega koji će razvejati nedoumice na šta mali ustvari trza. Nema šanse da ti full straight guta kitu sa stvarnim uživanjem. Odradiće, pritisnut na ovaj ili onaj način, ali da liže tuđi kurac makar i sa jedva osetnim guštom je film koji nikad nećeš da gledaš. Znam, pušili su mi i takvi, za kintu, za dugove koje nisu mogli da vrate. Ono što te u takvoj situaciji prvenstveno voza nije fizička senzacija već svest da *** to radi preko svake volje, protiv sebe. Najslađe, pak, dolazi nakon orgazma. Sapneš ga, uhvatiš za nos i staviš pred dilemu da li će da proguta spermu pa da diše ili će da se davi na kurcu sve dok nagon za samoodržanjem ne prevlada odbojnost i ponos pa seme d**gog muškarca ipak završi u njegovom stomaku. Što je neko veća faca u društvu to ti je slađe da ga napušiš i svršom napojiš. Klasična demonstracija nadmoći, znam… ali da prija kao retko šta, prija.
Kada je jebanje u pitanju sa Nenadom nisam bio siguran šta ustvari želim ili šta bih pre. Ma… sa njim generalno nisam znao šta hoću. Njegov stav i ponašanje su me vozali da ga gledam i jebavam kao da je strejt. Ponizi, slomi, pokaži mu gde je mesto beta mužjaka i šta je njegova uloga kada prave pičke nema. Razjebavaj mu oba ulaza tako da i samo karanje bude metoda disciplinovanja. Uživaj u rastezanju njegove hetero guzice i guše kurcem koliko i u osećaju nametnute prevlasti, poziciji da se ti sladiš dok on podnosi. Njegovo telo je tu, tebi na zadovoljenje i to ti je dovoljno. Šta misli i oseća, uopšte ti nije važno sve dok se fizički pokorava.
Sa d**ge strane, želeo sam da od njega napravim svog poslušnog pederka, podatnu kuju pasivnjaču koja će da voli moju kurčinu, mene celog i mene samog više nego bilo šta d**go. To bi značilo da mi poda ne samo telo nego i glavu, da mi telesno udovoljava i umom me istinski obožava. Da ga gazim ili mazim, nežno tucam dok ga grlim ili zverski rasturam dok mu dupe ne utrne a noge mu se ne oduzmu, već kako mi dodje. Možda čak i ljubim, ko zna.
Spoj takavog stava i izgleda - a da je lep i sladak to jeste, ma… medenko pravi, sve mu jebem šiptarsko - plus još nešto sto ne razumem iako je baš to možda i presudno, činilo je da… da… da ne znam šta želim kada je on u pitanju. Zato želim sve i odjednom! Da ga zgrabim, izgnjavim, utopim u sebe, mazim ga… da ga nataknem na patku i razjebem ko poslednju dronfulju, napunim spermom, pljunem i zapišam… I tako u krug.
Opasan je. Nedelju dana bilo je dovoljno jednom balavcu da me zbuni, navede na preispitivanja, trgne uglibljenog u polutamu ravnodušnog životarenja. Da me razdrma, razbudi i to ne samo seksualno. Previše snažno, previše uspešno da bi to bilo tek nesvesno, iz nehata. Šta ustvari želiš od mene, mali? Gledam ga odozgo i kao da čekam da mi odgovori. Pogled mu je odsutan, izgubljen. Nema pojam ni gde se nalazi koliko je naložen. Koliko je neodlučan.
- ‘Ajde, bre! Šta čekaš? Molbu? Liži to.
Olizao je ne samo predjeb nego i njime isflekani crni šorc put cele dužine natekle kare. Zatim se vratio na glavinu, obuhvatio je ustima koliko je moglo preko tkanine i kroz nju alavo isisavao prozirni kurčev sok. Na ukus i miris kurca raspomamio se kao pas kojem je prvi put dato da okusi sveže meso. Zadisao se kao da se primiruje nakon trke. Više on nije bio on. Razbuđeni a****lni porivi oduvali su svaku kočnicu, potpuno ga bacili u vlast strasti. Više nije bilo sumnje da voli kurac. Uživa on još kako u ovome. Da ga pustim još malo da se prži, preklinjaće da ga jebem. I hoću, držaću ga na tihoj vatri, odlučio sam. Uvijaće se on oko mene kao puzavica, sam će da mi zaseda u krilo, da trlja o moje butine i kolena svoju u želji očajnu mušku pičku mučenicu, da moli za dobar srpski kurac. Ima, bre, iz ruke da mi jede ili će da skapava nejeban!
Strgao mi je šorc, oslobodio kurčinu koja ga je kruta opalila po faci, ulepila po obrazu i nosu. Razrogačio je oči po prvi put je i videvši tako blizu, tako debelu i veliku, blago savijenu ulevo i ka stomaku.
- Da ga nisi pipnuo dok ja ne kažem.
Uhvatio sam karinu za koren, opalio ga par puta po čelu pa balavom glavinom, do ruba ispuzalom iz kožure, trljao mu nosnice, ovlaš prelazio preko usana, razlačio niti predjeba. Mamio sam ga, izazivao, čekao da se drzne na neposlušnost pa da mu odvalim šamarčinu. Zabludelim pogledom šetao je od kurca do očiju mi, širio nozdrve, oblizivao se, trzao glavu na sitno od nestrpljenja ali ne i usuđivao da pređe preko mog autoriteta. Uhvatio sam ga za ruke i pritisnuo ih sebi na kukove, dao mu do znanja da će moći da koristi samo usta.
- Dooobar pas. ‘Ajde!
Bukvalno se bacio na moj kurac. Progutao je najednom veći deo, sve do grla, zagrcnuo se i ne odustajući, ne vadeći ga iz usta refleksno i pljucnuo obilno tako da su njegove guste bale krenule da klize niz koren moje mesine i dalje, niz jaja. Stegao je usne, pokupio svu razlivenu pljuvačku koju je mogao da dohvati a potom i kurčev sok sa glavića prevukavši opet preko njega kožicu. Stisnuo ju je pri kraju, razukao, iscedio do zadnje kapi i sve progutao sa neupitnim zadovoljstvom. Tako je to kad imaš fimozu, makar i najblaži oblik - sve što iz kurca izađe dâ se posrkati bez da se rasipa. Divota od kite za istinske obožavaoce muških telesnih tečnosti. Usnama mi je natezao kožuru pa je vraćao drkajući mi na taj način, jezikom dražio vezicu i žlebove sa donje strane glavonje, njegov ukrućeni vršak povremeno silovito nabijajao u moju inače poveću rupu na vrhu kroz koju pišam i svršavam. Najednom je pustio da mu ceo glavić, na cim, sklize između tvrdog nepca i baršunastog jezika, stisnuo ga, zavakumirao, iscedio sav sok a onda si ga, opustivši glavu unapred, sam sebi nakrkao u grlo i kao pokušajima da ga tako nabreklog proguta, nadražio me do ludila. Nabijao je svoju glavu na moj kurac tako snažno da me je gurao unazad, ka zidu i na kraju me do istog doterao vukući se na kolenima. Krkljao je, bale su mu curile iz usta, suze iz očiju ali on je izgleda baš zapeo da ga proguta celog. U jednom trenutku mi se učinilo da je u tome i uspeo, ko će ga znati, ko razmišlja u uživanju dok mu se nečije grlo steže, uvija oko kite. Svejedno, raspalio me je skoro do vrhunca, iznenadio jer se do sada nećkao a i niko mi nije tako željno i divljački gutao karu. U stomaku je već počelo da me steže, morao sam da ga odvojim ako mislim da mu nafilujem dupe a ne usta, a to nije išlo lako. Prvo sam pokušao da mu lagano odgurnem glavu, onda nešto jače da bi na kraju morao da ga zgrabim za uši i povučem unazad ne bih li mu istrgao patku iz usta. To natezanje me je dodatno nadražilo, bio sam na samoj ivici da ispraznim jaja.
- ‘Alo… ‘oćeš da se udaviš, čoveče?
Zgrabio me je obema rukama za kitu, zamotao jezikom oko glavudže i, dok sam se osvestio šta se dešava, nadrkavajući mi naglo cimnuo i zgulio je skroz. Više nego dovoljno da eksplodiram neplanirano, neočekivano, neopisivo dobro. Cvilio sam otegnuto i trzao se nekontrolisano koliko su mi se, sa svakim mlazom, prepone stezale a muda skupljala kao da i sama žele da izađu kroz kurac. Muški elementi su mi toliko natekli i utrnuli, imao sam osećaj da će se skameniti i otpasti kada sam skontao da mali ne smo da usisava nabreklu glavinu nego i guta spermu. Bar za mene, nema većeg zadovoljstva nego kada mi neko posrče sve sokove iz kurca i još ga okupa jezikom na kraju.
Takvog sam ga i izvukao iz njegovih usta. Opran do zanje kapi, vlažan i sjajan. Nakon naročito slasnog orgazma uvek bih imao osećaj da je ostalo još sperme u kiti pa sam ga i sada stisnuo u korenu, navukao do vrha i razvukao mu po usnama vrpcu gustog, zaostalog svrša. Oblizao ga je sa nesmanjenim uživanjem. Pa da… On je i dalje punih muda, ludački napaljen. I ja sam još uvek. Kao u najboljim tinejdžerskim danima nije mi pao nakon pražnjenja nego je ostao da se prči, možda još i tvrđi, spreman da maratonski puni gladne rupe.
- Bole me, ćale…
- Šta?
- Muda. I stomak počinje da me boli. I ja bih isto.
- Da ti pušim? Nema šanse.
- Ne. Hoću da svršim.
Uspaljen i molećljiv izraz lica zatalasala je na tren bolna grimasa. Uhvatio sam ga za nadlaktice i odigao sa poda. Koža mu je bila tako vruća, kao da je navukao temperaturu na nervnoj bazi. Kolena su mu klecala, možda nije mogao da stoji pa mi se zato naslonio na grudi i utonuo lice u iste. Obgrlio sam ga i tako stojećki odneo do kreveta i položio na leđa. Dovoljno sam ga mučio. Slomio sam ga, dobio i više od onoga što sam želeo. Sada ću da ga razjebavam dugo i priuštim mu svršavanje za pamćenje.